Ozbiljna pretnja za ptice
Elektrokucija i kolizija godišnje odnesu desetine miliona života ptica širom sveta. Elektrokucija je stradanje ptica usled strujnog udara, dok je kolizija stradanje ptica usled udara u stubove ili žice. Kolizija je sudar ptica sa delovima prenosne mreže i češća je na vodovima visokog napona. Na učestalost kolizije utiču vremenske prilike, ponašanje određene vrste ptica, položaj i tip samog dalekovoda i period seobe. Na ovaj način češće stradaju ptice velikog tela, malog raspona krila i lošeg vida. Prepoznaje se po prelomima kičme, kostiju udova i oštećenju mišića i perja.
Do elektrokucije dolazi kada ptica svojim telom proizvede kratak spoj dodirujući dve faze ili jednu fazu i uzemljenje, što dovodi do uginuća ili teškog povređivanja. Do elektrokucije može doći i ako materijal za gnezdo zatvori strujno kolo. Povrede koje su vidljive na telu su opekotine. Pored stradanja ptica, elektrokucija i kolizija dovode i do prekida isporuke električne energije i ekonomske štete domaćinstvima i privredi.
Bele rode redovno sleću na dalekovodne stubove na kojima često i stradaju. Ova ptica nastradala je u aprilu 2014. u Padeju.
Nisu svi dalekovodi podjednako opasni.
Ptice stradaju od strujnog udara uglavnom na nisko i srednjenaponskim stubovima (10, 20 i 35 kV), a od sudara mogu stradati i na visokonaponskim (110, 220 i 400 kV). Među nisko i srednjenaponskim stubovima, posebno su opasni takozvani zatezni i oni koji na sebi imaju trafoe.
Visokonaponski
Srednjenaponski
Niskonaponski
Sredinom avgusta 2019. u ataru sela Potočac kod Paraćina ornitolozi iz DZPPS pronašli su lokaciju masovnog stradanja divljih ptica. Ispod srednjenaponskog dalekovoda koji se proteže duž toka Velike Morave pronađena su 134 leša divljih ptica, od čega 44 bele rode, 3 mišara, 1 vetruška, 33 gavrana, 16 sivih vrana, 6 čavki i 31 čvorak. Bele rode koriste dolinu Velike Morave kao selidbeni koridor, a deponiju koja se nalazi u blizini dalekovoda kao izvor hrane. Kobni stubovi dalekovoda nalaze se između ove dve važne tačke i pticama deluju kao dobro mesto za odmor.
Sredinom jula 2019. selo Resnik pored Soko Banje na nekoliko sati ostalo je bez struje. Tokom inspekcije električnog voda na mestu gde je došlo do prekida snabdevanja pronađena je mrtva buljina, bez jednog krila i oka. Jedna od žica bila je prekinuta. Sve činjenice ukazivale su na to da je ova najveća sova Evrope stradala od sudara sa električnim vodom.
Prema trenutnim podacima, u Srbiji najviše stradaju ptice iz porodice vrana: gačci, sive vrane, čavke (Corvus monedula) i svrake. One traže otvorena stanista sa pojedinačnim drvećem, koje u ovom slučaju zamenjuju stubovi. Brojnost gačaca decenijama opada, tako da se ovaj uzrok stradanja ne sme zanemariti. Među pronađenim pticama su i bele rode, koje zbog svoje veličine često stradaju. One koriste stubove za gnežđenje i odmor. Mladunci roda prilikom vežbanja krila i izletanja iz gnezda, dok su još uvek nespretni, često stradaju usled elektrokucije. Među pticama koje stradaju na ovaj način često se pronalaze dnevne i noćne ptice grabljivice, posebno mišari i vetruške. Stradanje grabljivica najizraženije je u ogoljenim poljoprivrednim predelima gde stubovi za prenos električne energije predstavljaju najviše, a često i jedine strukturne elemente sa kojih ptice osmatraju i love plen.
Odrasle ptice, mladunci i gnezda belih roda na žicama dalekovoda ugroženi su posebno tokom kišnih dana kada vlaga natopi materijal za gnezdo, pa često dolazi do kratkih spojeva. Naše Društvo, koje na logotipu ima belu rodu, od 2004. aktivno radi na zaštiti ove vrste kroz izradu i postavljanje metalnih platformi. U saradnji sa Elektrodistribucijom postavili smo više od 200 bezbednih gnezda, posebno u regionu Potamišja. Platforme su konstruisane na način da izdignu gnezdo i njegov sadržaj na sigurnu udaljenost od žica, kako ne bi došlo u kontakt sa njima.
Banatsko selo Taraš od 2014. nosi epitet Evropskog sela roda u Srbiji. Svake godine između 25 i 40 parova belih roda gnezdi se uglavnom na seoskim banderama, na kojima su platforme.
KADA NAIĐETE NA STRADALE PTICE U BLIZINI DALEKOVODA UČINITE SLEDEĆE:
-
zabeležite slučaj fotografisanjem ili snimanjem dela i prestupnika;
-
odredite tačnu lokaciju (opisno, GPS koordinata);
-
pozovite inspekciju za zaštitu životne sredine i/ili nadležni zavod za zaštitu prirode;
-
informaciju dostavite i Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije;
-
ako je slučaj zabeležen u zaštićenom području, prijavite ga upravljaču tog zaštićenog područja injegovoj čuvarskoj službi;
-
navedene institucije dalje bi, prema službenoj dužnosti, trebalo da uklone leševe ili obaveste druge službe.
Prepoznajte i sprečite stradanja ptica.
