Nezakonit lov
Lovokrađa
Lovokrađa je nezakonit lov počinjen od strane lica koje nema važeću lovnu kartu. Preprodaja krivolovljenih ptica na stranim tržištima unosan je izvor prihoda i jedan je od osnovnih motiva nezakonitog lova. Drugi važan problem je neadekvatno gazdovanje lovištima i neodrživo gazdovanje populacijama ptica koje su na osnovu Zakona o divljači i lovstvu svrstane u divljač, i predstavlja značajan udeo u zabeleženom smanjenju njihove brojnosti.
Krivolov
Krivolov je nezakonit lov koji počini lovac sa važećom lovnom kartom tokom koga stradaju jedinke zaštićenih (nelovnih) vrsta, ili se ubijanje vrši izvan propisane lovne sezone, pomoću nedozvoljenih sredstava, u brojnosti iznad propisane kvote ili u područjima na kojima je lov zabranjen.
Populacije prepelica u prirodi decenijama se smanjuju, a pritisak lovaca na ovu vrstu se povećava. Fotografije sa više desetina ulovljenih jedinki uglavnom ukazuju na krivolov i korišćenje elektronskih vabilica.
Među pticama malih dimenzija…
…prepelica je najčešće lovljena divlja vrsta u Srbiji. Na ovu pticu decenijama negativno utiče gubitak staništa i intenzivna poljoprivreda, pa se i gnezdilišna populacija širom areala smanjuje.
Prepelica nije bila toliko zanimljiva domaćim lovcima sve do sedamdesetih godina XX veka, kada se naglo razvija lovni turizam, a posebno povećava broj gostiju lovaca iz Italije. Za lovački ručak potreban je veliki broj ulovljenih prepelica, jer ova koka ima malu masu. Osim toga, lov na prepelice za lovce i njihove pse izuzetno je dinamičan. Međutim, kako se populacija smanjivala bilo je sve teže uloviti dovoljno prepelica, pa su se mnogi lovci okrenuli korišćenju nesportskih metoda poput dozivanja uz pomoć snimljenog zvuka (elektronske vabilice), pucanja iz poluautomatskog oružja, hvatanja živih ptica u mreže i slično.
Tokom avgusta i septembra širom Srbije krivolovci postavljaju i koriste između 600 i 1.000 elektronskih vabilica. Te naprave u sigurnu smrt dozovu barem 50.000 prepelica. Još jedna opasnost vreba od korišćenja vabilica: one skreću i remete puteve seobe, te dozivaju prepelice da se odmore i okrepe na uglavnom nepodobnim staništima – na oranicama koje su bezvodne i obilno tretirane pesticidima. Desetkovane u brojnosti, nedovoljno okrepljene, organizama oslabljenih zatrovanom hranom i vodom, mnoge prepelice neće stići do zimskih odredišta, a izuzetno mali postotak na proleće će se vratiti na gnezdilišta.
Prdavac (Crex crex) strada kao kolateralna šteta tokom lova na prepelice. Ova retka i strogo zaštićena vrsta na jesenjoj seobi zadržava se na staništima koje posećuju i prepelice. Nakon pronalaska i dizanja od strane psa, prdavac sporo i nespretno poleće, te predstavlja laku metu. Na fotografiji je prdavac koji je ubijen avgusta 2013. kod Bačke Palanke, čime se krivolovac pohvalio na društvenim mrežama. Počinilac je prijavljen i kažnjen novčanom kaznom od 25.000 dinara.
Na Zapadnoj Moravi kod Kruševca u januaru 2013. ubijene su dve izuzetno retke belolike guske. Zbog ovog dela, kao i zbog ubijanja drugih strogo zaštićenih ptica, protiv krivolovca je u januaru 2014. podneta krivična prijava. Do danas nismo saznali epilog ovog procesa.
Divlja (Anser anser) i lisasta guska (Anser albifrons) najčešće su guske koje se tokom lovne sezone, koja traje od 1.10. do 1.3. sreću u Srbiji. Lisasta gusta je lovna vrsta koja se ne gnezdi u Srbiji, a divlja guska strogo zaštićena i nacionalno retka gnezdarica. Obe vrste obitavaju na vodenim staništima i otvorenim poljima gde se hrane, dok se tokom zime na pojedinim lokacijama okupljaju u jatima koja broje više hiljada jedinki. Guske su izuzetno oprezne i društvene ptice, pa je lov na njih najuspešniji pri lošim vremenskim uslovima ( jak vetar, magla, snežna vejavica) kada ptice preleću nisko. Zbog tradicionalno lošeg raspoznavanja ptica i pucanja pri smanjenoj vidljivosti, u Srbiji je divlja guska izuzetno često krivolovljena, a posebno na širem području Labudovog okna. U krivolovu u Srbiji stradaju i druge ugrožene i strogo zaštićene vrste poput male lisaste guske (Anser erythropus), guske crvenovoljke (Branta ruficollis) i belolike guske (Branta leucopsis).
Mišar je izuzetno koristan za poljoprivrednike, ali neopravdano je progonjen i na njega se vrši najčešći krivolov.
Ptice grabljivice u Srbiji ne bije dobar glas. Vekovima progonjene zbog neznanja i nerazumevanja, mnoge vrste su dovedene do ruba opstanka. Većina grabljivica izgubila je izvorna staništa i sa njima bogatu ponudu plena. Iako na vrhu lanca ishrane, ptice grabljivice sve su češće ljudska žrtva.
Sve vrste dnevnih i noćnih ptica grabljivica, izuzev jastreba, strogo su zaštićene u Srbiji. Zakonodavac je uz veliki pritisak lovačkog lobija u posebnim uslovima dozvolio odstrel jastrebova. Pucanje na njih dozvoljeno je jedino zarad sprečavanja šteta u lovištima (na fazanerijama). Realnost je potpuno drugačija. U poslednjih deset godina niko nije zatražio dozvolu za njihov odstrel, iako je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u periodu od 2013. do 2017. godišnje lovljeno između 230 i 330 jastrebova. Pod izgovorom sprečavanja šteta, mnogi dižu puške na sve ptice grabljivice.
Nekada široko rasprostranjeni i brojni orlovi danas su potisnuti u divlje predele naših planina, ili plavne pojase velikih reka. Orlovi odgajaju izuzetno malo mladunaca, kojima su potrebne godine da postanu polno zreli, te je svaki gubitak jedinki u prirodi veliki udar na njihove populacije. Iako ih mnogi ne vole, rado bi ih stavili na zid svoje dnevne sobe, u kafanu, restoran ili lovački dom. Ptice grabljivice su simbol snage, brzine, slobode, uzvišenosti, a to su uglavnom osobine koje nedostaju današnjem čoveku.
Na području Srbije domaći lovci ne praktikuju lov na male ptice pevačice. Za njih je to nedopustivo i nečasno, za razliku od lovaca iz mnogih država Sredozemlja gde se to pravda tradicijom. Međutim, pojedini domaći lovci nisu imuni na novac gostiju iz inostranstva, te su skloni da zažmure na krivolov ptica poput ševa, drozdova i pliski.
U novembru 2001. na slovenačko-italijanskoj granici zaustavljen je kamion sa oko 12 tona ubijenih divljih ptica. U tovaru su pronađene 120.702 jedinke od ukupno 83 vrste ptica, za koje se smatra da su krivolovljene na teritoriji tadašnje Savezne republike Jugoslavije. Bila je to najveća zaplena krivolovljenih ptica na području Evrope. Posebno odeljenje italijanske policije pratilo je organizovanu kriminalnu grupu italijanskih i jugoslovenskih državljana koji su godinama ubijali i švercovali divlje ptice u Italiju. Najbrojnije su bile prepelice, grlice, gugutke, golubovi i patke, ali među ubijenim pticama bilo je i zakonom zaštićenih vrsta poput seoske laste (Hirundo rustica), pčelarice (Merops apiaster) i vijoglave (Jynx torquilla).
Neustrašivom i hitrom kopcu, koji je sitniji rođak jastreba, često pripisuju tuđe napade na divljač, živinu i golubove. Prevenstveno u jesenjim i zimskim mesecima, kada prilaze naseljima, svoju srčanost kopci plaćaju životom.
U junu 2016. jedan Novosađanin ponudio je na prodaju luster napravljen od prepariranog mladog belorepana. Protiv njega prijavu je podnelo DZPPS, a potom i Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine. Nije nam poznat epilog ovog slučaja.
Početkom marta 2005. na graničnom prelazu Batrovci, carinici su otkrili i zaplenili 3.141 primerak divljih ptica. Ptice su prevožene u kamionu-hladnjači, u vlasništvu prevoznika iz Šida, sa ogrevnim drvima, smeštene u kartonske kutije obložene stiroporom i prekrivene ledom. Većina ubijenih ptica bila je očišćena i bez perja. Na fotografiji su pronađene jedinke livadskih trepteljki (Anthus pratensis).
KADA POSUMNJATE NA NEZAKONIT LOV PTICA UČINITE SLEDEĆE:
-
zabeležite slučaj fotografisanjem ili snimanjem krivičnog dela i prestupnika; snimite sva vozila kojima su osumnjičene osobe došle, registracione tablice ili nalepnice na vozilima i prikolicima; snimite i pse koji se koriste u lovu ako se osumnjičene osobe ne mogu videti/pronaći;
-
pozovite lokalnu policiju i šumarsko-lovnu inspekciju;
-
ako je u pitanju stradanje zaštićene ili strogo zaštićene vrste obavestite nadležnu inspekciju za zaštitu životne sredine i nadležni zavod za zaštitu prirode;
-
navedene institucije bi dalje, prema službenoj dužnosti, trebalo da o slučaju obaveste područno nadležnog javnog tužioca;
-
policija i inspekcija dužni su da od osobe koja je prijavila slučaj uzmu izjavu i da joj, kao stranci u postupku, uruče potpisanu i pečatiranu kopiju izjave;
-
obavezno nam prijavite slučajeve nezakonitog ubijanja ptica, zato što možemo da pomognemo da se ti slučajevi prijave i počinioci kazne.
-
Uvek vodite računa o svojoj i o bezbednosti prisutnih osoba. Nemojte ulaziti u rasprave i svađe sa naoružanim osobama. Nemojte se kretati u blizini lokacije na kojoj se puca.
Prepoznajte i sprečite stradanja ptica.
