Strah i ekonomske štete koje trpe domaćinstva, povod su sukoba čoveka sa divljim grabljivcima poput vuka, lisice i šakala, ili nevlasničkim domaćim životinjama, kao što su psi. Ovakvi sukobi uglavnom za ishod imaju nezakonito korišćenje otrova, kada stradaju ciljani organizmi, ali i mnogo veći broj slučajnih žrtava. Dodatni problem predstavljaju stotine divljih deponija i mrciništa na kojima svake godine bude nezakonito izneto oko 250.000 tona klaničnog otpada i mrtvih životinja, koje postaju neiscrpan izvor hrane. Na ovaj način održavaju se i povećavaju populacije životinja koje mogu da naprave štete ljudima, a time se povećava netrpeljivost ljudi prema njima.

Nezakonito posedovanje i korišćenje otrova izuzetno je teško kontrolisati i sprečavati, što ohrabruje brojne prestupnike. Otrovi se često nazivaju nečujnim i nevidljivim ubicama, budući da izuzetno male količine mogu da izazovu velike pomore. Iako neki od njih zakonom zabranjeni, u današnje vreme lako ih je kupiti putem interneta, ili čak na vašarima.

Stepski i sivi soko, jastreb i kobac love plen koji im je u prirodi najdostupniji. U naseljima i njihovoj neposrednoj blizini to su često divlji i gajeni golubovi. Ljudi od davnina gaje različite rase golubova, od kojih su najatraktivniji golubovi prevrtači, letači, visokoletači i pismonoše. Ove ptice usled selekcionisanja na svega nekoliko osobina poput dugog i kružnog leta, pritom često parene u srodstvu, nemaju adekvatan odgovor na napad ptica grabljivica. Njihov neprirodan let (izvođenje akrobacija u vazduhu, uporno i dugo kruženje i letenje do iznemoglosti) privlači pažnju ptica grabljivica, čija uloga u prirodi jeste odstranjivanje jedinki čudnog ponašanja.

Gajeni golubovi imaju veliku emotivnu i ekonomsku vrednost za svoje vlasnike, pa golubari neretko posežu za ubijanjem i trovanjem grabljivica. Najpodmukliji i najopasniji čin jeste puštanje sopstvenog goluba koji je prethodno premazan otrovima poput Furadana, u nadi da će ga uhvatiti ptica grabljivica i otrovati se. Ovakav golub, koga golubari zovu „kamikaza”, nema strah od ljudi i može da sleti u nečije dvorište, školu, obdanište ili drugu javnu površinu, gde predstavlja direktnu opasnost za ljude i druge životinje. Ovaj vid trovanja proteklih decenija prepolovio je gnezdilišnu populaciju sivih sokolova u Srbiji, a doveo je i do iščezavanja stepskih sokolova iz pojedinih delova Vojvodine.

Pacove (Rattus sp.), miševe (Mus sp.), voluharice (Microtus sp.) i druge glodare ljudi ciljano truju u naseljima, industrijskim objektima i na oranicama. Za ove aktivnosti uglavnom se koriste rodenticidi na bazi antikoagulanasa. Aktivne materije u ovim preparatima (bromadiolon i brodifakum) zaustavljaju faktore zgrušavanja krvi i dovode do krvarenja i uginuća, koje nastaje 3 do 10 dana nakon unošenja pomenutih otrova. Zbog odloženog dejstva preparata glodari nastavljaju sa aktivnostima, vremenom postaju fizički slabiji i sporiji, i kao takvi postaju lak plen grabljivcima. Kada ptica pojede ovako zatrovanog glodara, u sebe unosi opasne materije koje mogu dovesti do anemije, apatije, gubitka apetita, unutrašnjih i spoljašnjih krvarenja i uginuća.

Ptice koje na ovaj način stradaju, gotovo isključivo hrane se glodarima, a smanjenje njihovih populacija u prirodi usložnjava problem kontrole brojnosti glodara i iziskuje povećano korišćenje rodenticida. Zbog toga se ljudi, životinje i životna sredina u celini izlažu opasnosti, troše sve veća sredstva za kupovinu i primenu otrova i remeti se osetljiva prirodna ravnoteža.

U proteklih 20 godina zabeleženo je više slučajeva uginjavanja ptica gde su okolnosti ukazivale na trovanje rodenticidima, no nisu izvršena potrebna laboratorijska ispitivanja koja bi ovo dokazala.

Zatrovano seme (dorađeno seme zaštićeno od insekata) koje je nepropisno posejano (ostavljeno na površini) ili postavljeno kao zatrovan mamac za glodare na oranicama ili drugim površinama, opasno je za ptice. Na ovaj način, u proteklih 20 godina širom Srbije stradale su stotine jedinki ptica. Uglavnom su to bili slučajevi Istrage slučajeva trovanja životinja izuzetno su zahtevne. U Srbiji ne postoje specijalizovane jedinice koje su namenski obučene i opremljene za istrage i sprečavanje trovanja. Dodatni problem je mogućnost da otrovane životinje postanu novi izvor trovanja drugih životinja koje se njihovim leševima hrane. Od suštinske je važnosti da se istraga i uklanjanje mamaca i leševa sprovede bez odlaganja i u saradnji svih nadležnih institunenamernog trovanja, a beleženi su u vreme setve: u rano proleće i kasnu jesen.

Iako je kod nas u proleće 2014. Furadan zabranjen za promet, posedovanje i korišćenje, poljoprivrednici ga i dalje koriste za ilegalnu doradu semena ili trovanje neželjenih organizama.