Nezakonito hvatanje
Divlje ptice se izlovljavaju uz pomoć klopki, mreža, lepkova i drugih zakonom nedozvoljenih sredstava, a nažalost veliki broj tek uhvaćenih jedinki uginjava usled povreda i stresa. Hvatanjem živih ptica u prirodi posebno se ističu odgajivači divljih ptica pevačica (tzv. „štiglićari“), ilegalni sokolari i golubari. Mnogi odgajivači hvataju divlje jedinke i radi ukrštanja sa kanarincima i drugim srodnima vrstama, time praktikujući takođe zakonom zabranjeno „bastardiranje“.
Zbog ograničenih mogućnosti nabavljanja legalnih ptica grabljivica, za sve popularnije sokolarenje u Srbiji, izvestan broj osoba poseže za uzimanjem ptica iz prirode. Posebno težak problem predstavlja hvatanje divljih ptica grabljivica od strane odgajivača sportskih golubova (visokoletača, pismonoša, prevrtača), koji ih potom neretko ubijaju. Glavni razlog za ovako drastične postupke ogleda se u gubicima koje golubari imaju zbog napada ptica grabljivica na njihove letače.
Češljugar ponuđen na prodaju preko internet oglasnika u novembru 2019.
Najčešće nezakonito uhvaćene ptice pevačice…
…u Srbiji su vrste iz porodice zeba, i to češljugar (Carduelis carduelis), čižak (Carduelis spinus), konopljarka (Linaria cannabina), zimovka (Pyrrhula pyrrhula), žutarica (Serinus serinus) i zelentarka (Chloris chloris). Osim njih, iz prirode se kradu i drozdovi, strnadice, ševe, vrane i druge vrste. Motivi za ovakvo kršenje zakona mogu biti uzgajanje u zatočeništvu, ukrštanje sa drugim vrstama i nezakonita trgovina radi sticanja dobiti. Ova pojava nije ravnomerno prisutna u celoj Srbiji, što su pokazali rezultati dugogodišnjeg rada DZPPS. Hiljade ptica pevačica svake godine nezakonito se uzima iz prirode. Mnoge od njih uginjavaju od povreda i stresa tokom hvatanja i transporta. Životni vek ptica koje se drže u zatočeništvu često je kratak zbog ograničenog kretanja, loše ishrane, uznemiravanja i usiljenog razmnožavanja.
Strogo zaštićene divlje guske kao mladunci nezakonito su uhvaćene na ribnjaku u Barandi. U novembru 2019. ponuđene su na prodaju putem interneta. Slučaj je prijavljen nadležnoj inspekciji za zaštitu životne sredine.
Pojava mnogih vrsta divljih ptica pleni i privlači pažnju ljudi. Neki žele da ih imaju u vrtu sa bazenom (guske, patke, labudovi), drugi u kavezu ili volijeri (ptice pevačice, dnevne i noćne grabljivice). Zatočene divlje ptice pojedincima su razonoda, a drugima unosan posao. Nezakonito uhvaćene ptice redovno se pronalaze na crnom tržištu, nude putem internet oglasnika i iznose na pijace i berze životinja.
Grabljivice poput vetruške, jastreba i kopca najčešće se nezakonito uzimaju iz gnezda ili dok su mlade i obučavaju za potrebe sokolarenja. Pored jastreba, sivi i stepski soko česte su žrtve golubara koji koriste klopke sa živim mamcima, kao i golubove „opremljene“ trokrakim udicama. Krupnije grabljivice poput orlova završavaju u mini zoo vrtovima ili kod pojedinaca kojima ove ptice predstavljaju znak prestiža.
U periodu odrastanja i izletanja iz gnezda veliki broj mladunaca sova koje žive u naseljima (utina, kukumavka, ćuk Otus scops i kukuvija) biva pronađeno od strane građana. Ljudi ih odnose u svoje domove, često zbog neznanja i želje da im pomognu, no odgajanje sova nije jednostavan zadatak i uglavnom se završi uginjavanjem.
Tehnike i alati za hvatanje ptica izuzetno su raznoliki. Prestupnici ih koriste prema svojim potrebama i sklonostima, vrstama koje hvataju, godišnjim dobima, podneblju i slično. Pojedine klopke izrađuju se u kućnim uslovima, dok se druge uvoze (mreže). Prema dosadašnjim iskustvima mreže i različite klopke mogu da se pronađu bilo gde, pa i na krovovima višespratnica i silosa, na terasama, u baštama i u ograđenim dvorištima. Zato je sprečavanje nezakonitog hvatanja ptica složen zadatak, koji se često odvija u posebnim okolnostima koje iziskuju dovoljno pažnje, iskustva i posvećenosti. Najvažnije je imati široku mrežu volontera, koji su oči i uši na terenu.
U poslednjih deset godina DZPPS redovno obilazi izložbe i berze životinja, gde pronalazimo brojne prekršaje. Pratimo internet oglasnike i prijavljujemo prestupnike. Naši članovi, volonteri i saradnici na terenu su pronašli i prijavili značajan broj slučajeva kršenja zakona. Naše ciljane i redovne aktivnosti u značajnoj meri su suzbile ilegalnu prodaju divljih ptica u Srbiji. Naša predavanja i medijske objave poslužile su velikom broju građana da se upoznaju sa ovim problemom. U direktnom kontaktu sa institucijama (policija, inspekcija, tužilaštvo, sudovi) doprineli smo da se njihova efikasnost poveća, kao i da visina propisanih kazni bude primerenija počinjenom zločinu.
U februaru 2014. na berzi životinja u Pančevu pronađene su i zaplenjene 83 jedinke divljih ptica. Među njima najviše je bilo češljugara, zimovki i čižaka, kao i crnoglavih grmuša (Sylvia atricapilla), običnih zeba (Fringilla coelebs), zelentarki, žutarica, konopljarki, strnadica žutovoljki (Emberiza citrinella), crnogrlih strnadica (Emberiza cirlus), kosova (Turdus merula), poljskih (Alauda arvensis) i šumskih ševa (Lullula arborea). Ptice koje su bile u lošoj fizičkoj kondiciji, izgladnele ili obolele, prebačene na rehabilitaciju u prihvatilište za divlje životinje palićkog zoo vrta, dok je ostatak pušten u Nacionalni park „Fruška gora“. Počinilac je nakon istrage i suđenja u maju 2015. kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara.
Početkom juna 2014. mladi suri orao (Aquila chrysaetos) napao je seoske kokoške u domaćinstvu u selu Gornja Gorevnica, na padinama planine Jeljen kod Čačka. Domaćin je povredio pticu braneći svoju živinu, no ipak zabrinut za život orla pozvao je veterinara koji je grabljivicu preuzeo i započeo lečenje i oporavak. Ptica je bila neobično mirna i hranu je bez straha uzimala od čoveka. Iskusnom oku nije promakao sledeći detalj: kandže na levoj nozi bile su porezane oštrim predmetom. Najverovatnije je da je mladi orao pobegao od nekoga ko ga je nezakonito držao u zatočeništvu. Na žalost, nakon nekoliko sedmica lečenja, ptica je uginula.
KADA POSUMNJATE NA NEZAKONITO HVATANJE I POSEDOVANJE DIVLJIH PTICA, UČINITE SLEDEĆE:
-
zabeležite slučaj fotografisanjem ili snimanjem dela i prestupnika;
-
pozovite lokalnu policiju, inspekciju zaštite životne sredine i nadležni zavod za zaštitu prirode;
-
ako je slučaj zabeležen u zaštićenom području, prijavite ga upravljaču tog zaštićenog područja i njegovoj čuvarskoj službi;
-
navedene nadležne institucije bi dalje, prema službenoj dužnosti trebalo da o slučaju obaveste područno nadležnog javnog tužioca ako je izvršeno krivično delo;
-
policija i inspekcija dužni su da od osobe koja je prijavila slučaj uzmu izjavu i da joj, kao stranci u postupku, uruče potpisanu i pečatiranu kopiju izjave.
-
obavezno nam prijavite slučajeve nezakonitog hvatanja i posedovanja divljih ptica, zato što možemo da pomognemo da se ti slučajevi prijave i počinioci kazne.
Prepoznajte i sprečite stradanja ptica.
